U selu Poslon kod Ražnja, 13. januara 1904. godine, rodio se čovek koji će postati sinonim za virtuozno sviranje frule – legendarni frulaš Sava Jeremić. Ovaj izuzetni muzičar proslavio je srpsku narodnu muziku širom sveta i ostavio neizbrisiv trag u kulturnom nasleđu Pomoravlja. Za turiste koji istražuju autentičnu Srbiju, poseta mestima povezanim sa Savom Jeremićem predstavlja jedinstveno iskustvo upoznavanja tradicije koja i danas odjekuje kroz frulaške melodije.
Ko je bio legendarni frulaš Sava Jeremić?
Sava Jeremić (1904-1989) bio je jedanaesto dete u porodici pintera iz Poslona. Njegov put od seoskog zanatlije do soliste Velikog narodnog orkestra Radio Beograda je priča o talentu koji nije mogao ostati nezapažen. Godine 1936, na nagovor zemljaka, odlazi na audiciju u Radio Beograd gde ga Mihajlo Vukdragović i Vlastimir Pavlović Carevac odmah prepoznaju kao izuzetnog muzičara.
Od pintera do soliste Radio Beograda
Iako je zanat bačvara bio njegovo osnovno zanimanje, frula je bila njegova prava strast. U Radio Beogradu ostaje punih 22 godine, do penzionisanja 1958. godine, tokom kojih je snimio brojne gramofonske ploče i učvrstio poziciju frule kao koncertnog instrumenta. Njegov neponovljiv stil sviranja i tehnička virtuoznost postali su nedostižan ideal za generacije frulaša.
Najveći uspeh – Pobeda u Langolenu 1953. godine
Istorijski trenutak za srpsku narodnu muziku dogodio se 6. jula 1953. godine na Međunarodnom festivalu folklora u Langolenu, Vels. Sava Jeremić je, svirajući pomoravsko kolo „Paraćinka“, osvojio prvo mesto i očarao svetsku publiku. Ovaj trijumf je vrhunac njegove međunarodne karijere i dokaz koliko daleko može dopirati autentična umetnost.
Virtuoz frule koji je očarao svet
Nastupao je u Stokholmu, širom Evrope, uvek u narodnoj nošnji, kao ponosan ambasador srpske tradicije. Njegov repertoar uključivao je „Ražanjsko“, „Kruševačko“, „Palilulku“ i brojne druge pomoravske igre koje su postale prepoznatljive zahvaljujući njegovom izvođenju. Za životni doprinos 1972. godine odlikovan je Ordenom rada sa srebrnim vencem.
Šta danas možete posetiti u Ražnju i Poslonu?
Turistima koji žele da osete duh pomoravske frulaške tradicije, Ražanj i Poslon nude autentično iskustvo.
Rodna kuća Save Jeremića u selu Poslon
Odlukom Vlade Republike Srbije, 31. oktobra 2002. godine, rodna kuća Save Jeremića proglašena je spomenikom kulture. Iako trenutno skromno uređena, ova kuća predstavlja važnu tačku za ljubitelje tradicije i mesto sećanja na velikog frulaša. Poslon je udaljen svega nekoliko kilometara od Ražnja i idealan je za kratku posetu.
Sabor frulaša „Dani Save Jeremića“ u Ražnju
Najvažnija kulturna manifestacija opštine Ražanj održava se svakog prvog vikenda u julu u porti crkve Svetog proroka Ilije. Dvodnevni program uključuje takmičenja i revijalne nastupe najboljih frulaša Srbije, koncerte izvornih narodnih pesama, folkorne ansambale, likovnu koloniju, izložbe starih zanata i štandove sa tradicionalnom kuhinjom. Sabor je počeo da se održava krajem 1990-ih i postao je pravi fenomen – okuplja hiljade posetilaca koji žele da čuju kako odjekuje tradicija Save Jeremića.
KUD „Sava Jeremić“ – čuvari tradicije
Kulturno-umetničko društvo osnovano 18. juna 1998. godine, sa oko 100 članova, aktivno neguje frulu, folklor i organizuje Sabor frulaša svake godine. KUD ima školu frule gde mladi uče instrumenat koji je Sava proslavio, a njihovi nastupi u Srbiji i inostranstvu (Bugarska, Češka, Poljska, Grčka, Mađarska) šire glas o pomoravskoj tradiciji.
Zašto posetiti Ražanj – „frulaška republika“ Srbije?
Ražanj se danas ponosno naziva „frulaskom republikom“ Srbije. Zvuk frule i lik Save Jeremića su najprepoznatljiviji simboli ovog kraja. Za ljubitelje kulturnog turizma, Ražanj je idealna destinacija koja se može kombinovati sa posetom obližnjem Kruševcu, Nišu, Paraćinu, Ribarskoj Banji ili Sokobanji. Pomoravlje obiluje prirodnim lepotama i kulturnim bogatstvima, a Ražanj je njegova muzička duša.
Praktične informacije za posetioce
Najbolje vreme za posetu Ražnju je prvi vikend u julu, tokom „Dana Save Jeremića“, kada možete doživeti punu lepotu frulaške tradicije. Manifestacija se odvija na otvorenom, sa besplatnim ulaskom, pa ponesite udobnu obuću i garderbu prilagođenu večernjim koncertima. Ražanj je dostupan regionalnim putnim pravcem između Niša i Kruševca, u blizini auto-puta E-75.
Pored Sabora frulaša, u Ražnju se održavaju i druge manifestacije poput Vidovdanskog folklornog festivala, što pruža dodatne razloge za posetu ovom živopisnom kraju tokom leta. Sin Save Jeremića, Stanimir, takođe frulaš, često učestvuje u programima i održava živim uspomenu na svog oca.
Poseta rodnoj kući u Poslonu, šetnja kroz Ražanj uz prisustvo frulaških melodija i učešće u tradicionalnom Saboru čine jedinstveno iskustvo za sve koji žele da upoznaju autentičnu Srbiju, daleko od turističkih klišea – mesto gde legendarni frulaš Sava Jeremić još uvek živi kroz svaki ton frule.
Ostavite komentar
