Kako su nastala Zagajička brda?
Zagajička brda su i dalje relativno nepoznata i neotkrivena destinacija za većinu ljudi u Srbiji, što vam pruža sjajnu šansu da među prvima u svom okruženju obiđete i podelite utiske, i naravno napravite nezaboravne fotke!
Zagajička brda, koja se nalaze na severoistoku Deliblatske peščare, između sela Šušara, Grebenac i Zagajica u južnom Banatu, i predstavljaju „cik-cak“ izređane loptaste brežuljke pokrivene stepskom vegetacijom i šumom. Nastala su na drevnim peščanim dinama koja su stvorena usled strujanja vetrova hiljadama godina.
Predeo podseća na nekadašnje morsko dno koje je usled talasa oblikovano u vidu peščanih dina. Trava zbog količine peska ne može da visoko poraste, i uvek izgleda kao da je redovno pokošena. Prostiru se na više od 250 hektara.
Kako doći do Zagajičkih brda i priprema za put
Pre svega treba napomenuti da postoje tri pravca iz kojih možete doći do brda, i svakako preporučujemo onaj koji vodi od Alibunara, do sela Izbište, pa pre sela Šušara skrećete na utabani zemljani put i dolazite do destinacije. Druga opcija je preko sela Grebenac ukoliko dolazite iz Bele Crkve, Kovina ili Istočnog dela Srbije i Šumadije.
Treći pravac je preko sela Deliblato i direktno kroz Deliblatsku peščaru koji ne preporučujemo, jer je put loš, neodržavan i ima dosta rupa. Ukoliko nemate ozbiljno pripremljen terenac, ne savetujemo vam da idete ovom rutom.
Pripremite se za terensku vožnju ili idite pešaka jedan deo puta
Ukoliko nemate džipa koji je namenjen za terensku vožnju, toplo preporučujemo da na putu od Izbišta, a pre Šušare parkirate auto u blizini puta, i pođete na par kilometara dugačak put pešaka, jer ne želite da isprljate auto i upropastite trap vožnjom po zemljanom putu.
Inače, u letnjim mesecima je vazduh jako suv, pa samim tim i zemlja. U slučaju da duva vetar, auto će vam biti pun peska ukoliko se odlučite na ovaj zemljani put, kao što smo mi greškom.
Obavezno nosite vodu i hranu sa sobom
Pogotovo u letnjim mesecima, bitno je da se hidrirate učestalo, jer letnje vrućine mogu biti jako neprijatne, a put pešaka je dugačak, neoznačen, i bez ikakve turističke infrastrukture poput kioska i prodavnica. Pritom nalazimo se u peščari, tako da su česme i izvori pijaće vode nekarakteristični.
Sve ovo obeležava Zagajička brda kao jednu avanturističku destinaciju, pre svega za turiste željne pešačenja i prirode. Ne zaboravite isto da ponesete hranu, jer celo popodne nećete naići na prodavnicu ili restoran.
Takođe bismo napomenuli da u letnjim mesecima trebate zaštititi glavu od sunčevih zraka, isto tako i obući udobnu obuću jer ovaj put može biti iscrpljujuć i naporan, ali svakako vredan truda!
Pogled koji „puca“ na Karpate i Dunav
Izreka da što je veći uspon, to je pogled lepši važi i za Zagajička brda. Kada se napokon popnete do najvišeg vrha, gde zapravo i kreće avantura, ugledaćete veliki zidani obelisk ili toranj, koji je služio austrougarskim kartografima i danas ima samo ulogu spomenika.
Tu se nalazi i najviši vrh Zagajičkih brda od 256 metara, odakle možete videti prelepa brda i brežuljke prekrivene kratkom travom, stepskom vegetacijom i drvećem. Sa ovog mesta imate priliku da vidite Karpate, Dunav, Vršac i panoramu velikog dela Srbije sa vetrenjačama.
Narednih par kilometara lagane šetnje vas može dovesti i do prelepih mesta sa pogledom za piknik gde možete ručati i odmoriti.
Kao što smo već napomenuli, na brdima je totalno prirodni ambijent i nema nikakve turističke signalizacije, pa se oslonite na rutu Šušara-Grebenac koja je dugačka oko 12 kilometara. Ovako ćete se najlakše orijentisati, jer su brda nekad identičnog izgleda i možete se lako izgubiti.
Stepska vegetacija Zagajičkih brda i kolonija slepog kučeta
Srećom, vrlo je malo ljudskog uticaja na Zagajičkim brdima, pa tako priroda ima prostora da se širi i razvija. Osim stepske vegetacije i lipove šume u blizini, na ovom mestu je i najveća kolonija slepog kučeta u Evropi, a tu žive i druge zaštićene vrste.
